2014-2015. година
Ученик генерације ове школске године је ФИЛИП ПАНТОВИЋ. Дечачић, бистрих плавих очију угледао је светлост дана тог 28. марта 2000. године. Већ у забавишту је почео изузетно да говори песмице. Васпитачица Гоца га је увек хвалила и говорила како има изузетан акценат и уме да искаже свој емотивни доживљај, да би већ у првом разреду код своје учитењице Маје Поповски освојио прво место на општинском такмичењу рецитатора. Ни таленат за писање му није мањкао. Песма коју је написао о свом деди Станку Костићу, памтиће се још дуго, дуго.
Када се уписао у пети разред, показао је колико је несебичан, толерантан и увек спреман да помогне слабијим ученицима у решавању задатака. Од тада постаје и најомиљенији друг у разреду и најбољи ученик који ретко када да је добио мању оцену од петице, током ових година школовања.
Волео је исторју и у шестом разреду је освојио прво место на општинском и треће на окружном такмичењу. Ишао је и на општнско такмичење из српског језика, а на деветом ликовном конкурсу дечјег стваралаштва добио је награду - боравак два дана у Бањи Врујци.
Филипов разредни старешина, Слободан Мрђен, је приметио изузетан спортски дух и склоност ка екипном спорту, рукомету. Добар и јак ударац, кондиција и екипна борбеност красе овог, већ сада високог, згодног момка и правог признатог рукометаша. Од 2012. године је члан РК " Динамо" Панчево, чији је стипендиста и капитен генерације 2000., који су освајачи трећег места Прве лиге Војводине. Већ две године је репрезентативац селекције Војводине, а од ове, 2015., је члан пионирске селекције Србије.
Филип је омиљен у својој генерацији и издваја се, не само одличним успехом и примерним владањем, већ и лепим васпитањем. Са сваким лако успоставља контакт. Ово су епитети који красе овог ведрог, насмејаног и успешног момка.
2013-2014.година
Ученик генерације ове школске године је ФИЛИП ПАНТОВИЋ. Дечачић, бистрих плавих очију угледао је светлост дана тог 28. марта 2000. године. Већ у забавишту је почео изузетно да говори песмице. Васпитачица Гоца га је увек хвалила и говорила како има изузетан акценат и уме да искаже свој емотивни доживљај, да би већ у првом разреду код своје учитењице Маје Поповски освојио прво место на општинском такмичењу рецитатора. Ни таленат за писање му није мањкао. Песма коју је написао о свом деди Станку Костићу, памтиће се још дуго, дуго.
Када се уписао у пети разред, показао је колико је несебичан, толерантан и увек спреман да помогне слабијим ученицима у решавању задатака. Од тада постаје и најомиљенији друг у разреду и најбољи ученик који ретко када да је добио мању оцену од петице, током ових година школовања.
Волео је исторју и у шестом разреду је освојио прво место на општинском и треће на окружном такмичењу. Ишао је и на општнско такмичење из српског језика, а на деветом ликовном конкурсу дечјег стваралаштва добио је награду - боравак два дана у Бањи Врујци.
Филипов разредни старешина, Слободан Мрђен, је приметио изузетан спортски дух и склоност ка екипном спорту, рукомету. Добар и јак ударац, кондиција и екипна борбеност красе овог, већ сада високог, згодног момка и правог признатог рукометаша. Од 2012. године је члан РК " Динамо" Панчево, чији је стипендиста и капитен генерације 2000., који су освајачи трећег места Прве лиге Војводине. Већ две године је репрезентативац селекције Војводине, а од ове, 2015., је члан пионирске селекције Србије.
Филип је омиљен у својој генерацији и издваја се, не само одличним успехом и примерним владањем, већ и лепим васпитањем. Са сваким лако успоставља контакт. Ово су епитети који красе овог ведрог, насмејаног и успешног момка.
2013-2014.година
СТЕФАН СИМИЋ
Зовем се Стефан Симић. Рођен сам 26.јула 1999.године у Београду. Ученик сам VIII2 разреда ОШ,,Олга Петров“. Образовање је кренуло са забавиштем.
Једногодишњи боравак у забавишту научио нас је многим корисним, поучним, образовним и лепим стварима , битним за почетак школовања. Памтићемо и наше учешће на првом Интернационалном панчевачком карневалу. Носили смо костиме, који су симболично представљали наш брестовачки „бренд“ – паприку. Било је веома ефектно за присутне гледаоце и поздрављено аплаузима на отвореном. А онда, Основна школа.
Заједно са нашом учитељицом Браниславом Варгом смо у прва четири разреда Основне школе савлађивали планиране обавезе из образовања и других области. Научили смо да свирамо и инструмент, а неки од нас су се уписали у Музичку школу „Јован Бандур“ у Панчеву. Ја, конкретно, на одсеку класична гитара. У оквиру часова веронауке, а уз помоћ наших вероучитеља стицали смо осам година сазнања о православљу.Уведен нам је и енглески језик од I разреда. Учитељица Бранислава Варга нас је водила на панчевачки базен где смо уз помоћ инструктора пливања скоро сви „пропливали“. Ишли смо на вишедневне ђачке екскурзије, учествовали на свим приредбама и такмичењима у школи и изван ње, а неки су вежбали фолклор, тренирали одбојку, рукомет, фудбал, атлетику.
Од V до VIII разреда смо се сусрели са много наставника, различитих предмета и још једним страним језиком, немачким. Разредни старешина нам је био Горан Јанић, наставник музичког образовања. У те четири године имали смо много школских обавеза. Школска, општинска, регионална и републичка такмичења била су нови изазов за заинтересоване ученике. Учествовао сам у различитим надметањима у знању на свим нивоима. Био сам и победник, али и други или трећи на општинском или регионалном такмичењу. Мој највећи, такмичарски успех у овом делу образовања, постигао сам освајањем ПРВОГ места на државном такмичењу, ученика VIII разреда, из историје, одржаном 8.јуна 2014. у Аранђеловцу.
Завршена је значајна етапа у образовању. Основна школа је била велики изазов за све нас. Верујем да ћемо памтити само лепе тренутке.
Међу најлепшим мојим школским тренуцима, објављено је саопштење да сам у школској 2013/2014. години ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ.
Хвала свима који деле то уверење ценећи мој ученички рад.
Стефан Симић
